Град Лозница

476

У подножју северних падина планина Гучево, недалеко од реке Дрине (непуна 3 км), на надморској висини од 142 м налази се Лозница.

Смештена је на додиру алувијалних равни Дрине, с једне стране, и северозападних падина Гучева, с друге стране, и долинским странама речице Штире. Припада Мачванском округу, захватајући 19% његове територије.
Град Лозница се простире на 612 км2, између планине Цер, јужних делова Мачве, реке Дрине на западу и планина Гучево и Борања на југу. По попису из 1991. године тадашња општина је имала око 87658 становника у 54 насељена места. Град је насељен српским становништвом (94,6%) досељеним у 18. и 19. веку из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Рађевине, Азбуковице, Подгорине, горњег Подриња и других крајева.
Лозница има добар географско – саобраћајни положај. Кроз Лозницу пролази главна саобраћајница Београд – Шабац – Лозница – Зворник – Тузла – Сарајево, односно Бијељина – Лозница – Мали Зворник – Бајина Башта – Ужице и даље до Црногорског приморја. Путем Лозница – Осечина – Ваљево – Лајковац излази на Ибарску магистралу. Кроз Лозницу пролази и железничка пруга Шабац – Зворник.
Лозница је природни, привредни, саобраћајни и културни центар овог дела Подриња. Имала је важну улогу у историји, као гранични град Кнежевине Србије, истурен према Босанском пашалуку, када је била окружно место, а и касније, као седиште Среза Јадарског, а потом Лозничког.
Природни положај Лознице условљава благу климу, са доста најтоплијих дана у години и малим колебањима температуре.