Osnovni ciljevi politike životne sredine EU su očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resursno-efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju. Politika životne sredine je multisektorska. Politika i zahtevi zaštite životne sredine moraju biti integrisani u kreiranje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije, prvenstveno u pogledu promovisanja principa održivog razvoja (Čl. 11 Ugovora o funkcionisanju EU).
EU posebnu pažnju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu praktično-političku oblast izdvaja se oko 20% budžeta Unije za period od 2014-2020. Novi okvir za klimatsku i energetsku politiku EU do 2030. godine predviđa smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40% u odnosu na 1990. Osnovni instrumenti politike borbe protiv klimatskih promena su dekarbonizacija, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Dekarbonizacija podrazumeva suštinsku promenu praktično-političke paradigme, odlučno smanjenje korišćenja fosilnih goriva i povećanje energetske nezavisnosti Unije. Dugoročni cilj EU je smanjenje emisije gasova stakle bašte za 80 do 95% do 2050, u odnosu na baznu 1990. godinu. Politika borbe protiv klimatskih promena praćena je i unapređenjem standarda koji se odnose na rad industrije, posebno u sektorima koji predstavljaju značajan izvor zagađenja. Direktiva o velikim ložištima i Direktiva o industrijskim emisija značajno doprinose smanjenju emisija zagađujućih materija u vazduh.
U procesu kreiranja politike životne sredine EU uzima u obzir najnovija naučna dostignuća i dostupne podatke, podržava upotrebu najboljih dostupnih tehnologija i uvažava regionalne razlike i specifičnosti različitih regiona.
Osnovna načela politike životne sredine EU su: predostrožnost, prevencija, suzbijanje zagađenja na samom izvoru i princip „zagađivač plaća“. Kreiranje politike životne sredine podrazumeva poštovanje osnovnih prava i prava javnosti da u ovom procesu učestvuje. Evropska unija je potpisnica Aarhuske konvencije i primena ove Konvencije je obezbeđena kroz sekundarno zakonodavstvo EU.
Pravne tekovine EU u oblasti životne sredine obuhvataju horizontalno zakonodavstvo (procesni aspekti prava životne sredine kroz koje se obezbeđuje pravo na pristup informacijama, učešće javnosti u procesu donošenja odluka, sudska zaštita prava na pristup informacijama i učešće javnosti kao i odgovornost za štetu prema životnoj sredini), kvalitet vazduha, klimatske promene, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, zaštitu prirode i biodiverziteta, kontrolu industrijskog zagađenja i upravljanje rizici-ma, kontrolu hemikalija, genetski modifikovane organizme( GMO), upravljanje bukom, civilnu zaštitu i saradnju sa trećim zemljama.
Istovremeno, države članice se ne sprečavaju da održavaju i uvode mere koje su mnogo strožije od mera ustanovljenih na nivou Unije sve dok su one kompatibilne sa njenim ukupnim ciljevima i principima jedinstvenog tržišta. Takav pristup u kreiranju i sprovođenju ove politike, kao i njen obim, ali i troškovi usklađivanja, poseban su izazov za državu koja se priprema za članstvo.
U Sektoru za koordinaciju procesa usklađivanja nacionalnih reformi sa politikama i instrumentima EU za dostizanje zelenog dogovora i održivog razvoja obavljaju se poslovi koji se odnose na: koordinaciju aktivnosti u vezi sa prilagođavanjem ciljevima politika Evropske unije za ostvarivanje zelene agende i digitalne transformacije i održivosti; u vezi sa pripremom strateških, planskih i zakonskih dokumenata i posebnih programa Republike Srbije za postizanje zelene i digitalne transformacije; u vezi sa strateškim unapređivanjem političke koherentnosti i sistema praćenja za održivi razvoj; pružanje stručne pomoći organima državne uprave koji se odnose na postizanje ciljeva zelene agende, digitalne tranformacije i održivog razvoja kao nacionalne i međunarodne obaveze Republike Srbije i Evropske unije; uspostavljanje sistema za upravljanje programima koji se finansiraju iz sredstava strukturnih fondova i kohezionog fonda Evropske unije; koordinaciju aktivnosti usklađivanja propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane,fitosanitarnih pitanja i ribarstva (pg11,12,13); koordinaciju razvoja sistema regionalnih politika RS i korišćenja strukturnih instrumenata radi postizanja otvaranja pristupa RS drugim politikama EU (Koheziona i Zajednička poljoprivredna politika) i sredstvima namenjenim za njih; koordinaciju izrade strateških dokumenata u procesu pristupanja Evropskoj uniji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane,fitosanitarnih pitanja i ribarstva; koordinaciju usklađivanje nacionalnih reformi u procesu pristupanja EU strateškim praktičnim prilagođavanjem političkog i zakonodavnog okvira radi dostizanja vrednosti EU i ciljeva evropskog Zelenog dogovora i održivog razvoja; koordinaciju procesa preuzimanja pravnih tekovina EU u oblastima pregovaračkih klastera Osnova, Unutrašnjeg tržišta, Konkurencije i inkluzivnog rasta, Zelenog dogovora i održive povezanosti, Resursa, kohezije i poljoprivrede i Spoljnih odnosa radi objedinjenog ostvarivanja ciljeva održivog razvoja UN Agende 2030; koordinaciju saradnje organa državne uprave sa Evropskom komisijom i drugim stručnim telima EU u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i Agende 2030, kao i drugi poslovi iz ove oblasti.
Za obavljanje poslova iz delokruga Sektora za koordinaciju procesa usklađivanja nacionalnih reformi sa politikama i instrumentima EU za dostizanje zelenog dogovora i održivog razvoja, obrazuju se:
1. Odeljenje za zeleni dogovor i održivu povezanost
2. Odeljenje za resurse, koheziju i poljoprivredu
3. Grupa za ciljeve održivog razvoja i agendu 2030 za održivi razvoj sprovođenjem politike evropskih integracija.O napretku Republike Srbije pročitajte više na: MIFP-infosheet-srb-preview.pdf
Evropska unija je usvojila dugoročnu strategiju sa ciljem da do 2050. godine postane karbonski neutralna. Životna sredina je horizontalna politika i utiče na sva područja EU aktivnosti. Sve politike i planovi EU biće koncipirani na način, koji će omogućiti postizanje tog ambicioznog cilja. Da bi se on ispunio, biće potrebne milijarde eura i čitava generacija. Kombinovani su novi Višegodišnji finansijski okvir i instrument Nova generacija EU, koji podržavaju postizanje ovog cilja, izdvajanjem približno 30% sredstava u narednih sedam godina, u periodu 2021-2027.
Ciljevi su da se EU učini ekonomičnom i konkurentnom ekonomijom koja se fokusira na zaštitu zdravlja ljudi od zagađenja životne sredine, baveći se kvalitetom vazduha i vode, opasnim hemikalijama i industrijskim emisijama. Podržana je značajnim ulaganjem od najmanje bilion evra u narednoj deceniji, najmanje 20 milijardi evra godišnje pomažući kompanijama da postanu svetski lideri u čistim tehnologijama, a ujedno se podstiču gradovi i lokalne vlasti da u svoje planove uključe brigu o biološkoj raznolikosti.
Zelena agenda za Zapadni Balkan, regionalni pristup koji ima za cilj prenošenje Zelenog dogovora na region, takođe će ojačati očuvanje prirode na Zapadnom Balkanu i snažnije uskladiti zemlje sa EU politikom zaštite životne sredine. Akcije usmerene na klimatske promene, uklanjanje onečišćenja, biodiverzitet, podsticanje obnovljive energije i energetsku efikasnost pomoći će da se region učini atraktivnijim za investicije i turizam.
Evropska komisija predložila je 6. oktobra 2020. da EU sa devet milijadi evra podrži ekonomsku konvergenciju Zapadnog Balkana sa EU kroz investicije i podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, održivoj povezanosti, prelasku na zeleni rast i digitalizaciju. Sredstva iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan biće angažovana u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021-2027. i prethodno treba da budu odobrena u narednom višegodišnjem budžetu EU.
Sa ciljem da podrži dostizanje ciljeva iz Ekonomskog i investicionog plana i obezbedi održivost investicija u regionu, Komisija je predložila Agendu za Zapadni Balkan o inovacijama, istraživanju, obrazovanju, kulturi, mladima u sportu – Inovacionu agendu za Zapadni Balkan.
Evropski-zeleni-dogovor-finalni-SRP.pdf
Ekonomski-i-investicioni-plan-SRP.pdf
Potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, zemlje regiona obavezale su se na niz konkretnih akcija, uključujući uvođenje takse na emisije ugljen-dioksida i tržišnih modela za podsticanje obnovljivih izvora energije, kao i postupno ukidanje subvencija za ugalj.
Kako je saopštio Sekretarijat Energetske zajednice, ugovorne strane su se, takođe, dogovorile da svoje zakone usklade sa klimatskim zakonom EU, kada ga ova unija usvoji.
Regija se obavezala da radi na tome da Evropa bude klimatski neutralna do 2050.
Ugovorne strane Energetske zajednice – Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija, obavezale su se da će zajedno sa EU raditi na cilju da do 2050. godine Evropa bude klimatski-neutralan kontinent, navodi se u Sofijskoj deklaraciji.
Zelena agenda predviđena je Evropskim zelenim planom
Najviši zvaničnici vlada zemalja Zapadnog Balkana podržali su Zelenu agendu za Zapadni Balkan na samitu u Sofiji održanom 10. novembra.
Inače, Zelena agenda je predviđena Evropskim zelenim planom, koji je skup mera da EU bude klimatski neutralna do 2050. Nedavno su predstavljene i Smernice za sprovođenje Zelene agende, koje donose predlog aktivnosti i mera koje bi EU i zemlje Zapadnog Balkana trebalo da zajednički usvoje.
Regionalni savet za saradnju biće zadužen za pripremu akcionog plana za sprovođenje Sofijske deklaracije
Sekretarijat Energetske zajednice je, inače, intenzivno učestvovao u izradi Sofijske deklaracije i pozdravio je njeno usvajanje.
U Sofijskoj deklaraciji se navodi da su se zemlje regiona dogovorile da Regionalni savet za saradnju (eng. Regional Cooperation Council – RCC) koordinira pripremu akcionog plana za sprovođenje deklaracije.
Ugovorne strane Energetske zajednice su se obavezale da će sprovesti mere u pet oblasti: klima, energija i mobilnost, cirkularna (kružna) ekonomija, sprečavanje zagađenja, održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane, i biodiverzitet.
Spisak mera
Obavezujemo se da ćemo zajedno sa EU raditi na cilju da do 2050. Evropa bude klimatski-neutralan kontinent, uvođenjem stroge klimatske politike i reformom energetskog i transportnog sektora, a posebno kroz sledeće mere, navodi se u deklaraciji.
Neke od mera su:
- Usklađivanje sa klimatskim zakonom EU nakon njegovog usvajanja čiji je cilja da EU bude klimatski neutralna do 2050;
- Definisanje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. u skladu sa pravnim okvirom Energetske zajednice i pravnom tekovinom EU, kao i razvoj i primena Nacionalnih energetskih i klimatskih planova sa jasnim merama za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte;
- Nastavak usklađivanja sa Sistemom za trgovanje emisijama EU (EU ETS), kao i uvođenje drugih modela za oporezivanje emisija, kako bi se promovisala dekarbonizacija u regionu;
- Analiza i revidiranje svih propisa koji podržavaju progresivnu dekarbonizaciju energetskog sektora i njihova potpuna primena, pre svega kroz Energetsku zajednicu;
- Saradnja u pripremi procene socio-ekonomskog uticaja dekarbonizacije na svaku zemlju i na nivou regiona u cilju pravedne tranzicije;
- Davanje prioriteta energetskoj efikasnosti i njeno poboljšanje u svim sektorima;
- Povećanje udela obnovljivih izvora energije i obezbeđivanje neophodnih uslova za investiranje, u skladu sa pravnim tekovinama EU i Energetske zajednice;
- Smanjiti i postepeno ukinuti subvencije za ugalj, strogo poštujući pravila državne pomoći;
- Aktivno učestvovati u inicijativi Regioni uglja u tranziciji za Zapadni Balkan.
Deklaracija-iz-Sofije-o-Zelenoj-agendi-za-Zapadni-Balkan-SRP.pdf