Cirkularna ekonomija

301

Cirkularna ekonomija je regenerativni privredni model koji pozitivno utiče na sve vrste kapitala: finansijski, ljudski, društveni i prirodni. Ona ima za cilj regeneraciju devastiranih prirodnih resursa, zadržavanje sirovina u upotrebi i produženi životni vek proizvoda, primenom odgovarajućeg dizajna koji omogućava da na kraju životnog veka proizvodi ne postaju otpad i ne doprinose zagađenju.

Globalni trendovi se kreću ka tome da cirkularna ekonomija zameni duboko utemeljenu linearnu ekonomiju i upravljanje otpadom. Cirkularna ekonomija podrazumeva i zaštitu ljudskih prava i to kroz održivi razvoj, globalnu sigurnost prirodnih resursa, borbu sa klimatskim promenama, energetsku sigurnost, osiguravanje dovoljnih količina hrane, smanjivanje nejednakosti, transparentnije javne finansije i socijalnu sigurnost građana, očuvanje zdravlja i čistije okruženje i prava budućih generacija na resurse.

Tranzicija na cirkularnu ekonomiju zahteva radikalne promene, inovacije i mere u sistemu proizvodnje i potrošnje. Iako je poslovni sektor lider inovacija i promena za cirkularnu ekonomiju, prema izveštajima i dostupnim podacima, primena cirkularne ekonomije je za sada još uvek bazirana samo na primerima dobre prakse. Brojni su tehnološki izazovi u procesu proizvodnje i primeni cirkularnog dizajna proizvoda, ali i ponovnoj upotrebi proizvoda koji su trenutno u upotrebi. Takođe, ne treba zaboraviti i sukob interesa u tehnološkim mogućnostima, ekonomsku održivost implementacije novih poslovnih modela, ali i standard kvaliteta.

Navedeni izazovi odnose se na praktične barijere primene cirkularne tranzicije, a pre svega na:

U Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada od kojih sečak 10 miliona tona ne tretira ni na kakav način. Analize su pokazale da bi razvoj cirkularne ekonomije, koja bi podrazumevala i ponovno korišćenje otpada nastalog u procesu proizvodnje ili nakon upotrebe proizvoda, omogućilo otvaranje i do 30.000 novih radnih mesta u Srbiji: strateški cilj Srbije je prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je 2019. godine formiralo radnu grupu za cirkularnu ekonomiju koju čine predstavnici ministarstava, institucija i međunarodnih organizacija a njen zadatak je  da se uspostavi strateški okvir za transformaciju društva na novi model. Srbija je prva zemlja Zapadnog Balkana koja ima mapu puta za tu oblast urađenu po uzoru na slična dokumenta Slovenije, Finske i Holandije: identifikovani sektori u Srbiji koji imaju najveći potencijal za ovu tranziciju su proizvodna industrija, poljoprivreda, proizvodnja hrane, otpad od hrane, plastika i ambalažni i građevinski otpad.

Više na: exante-analiza_efekata-za-oblast-cirkularne-ekonomije_compressed.pdf